Да ли Запад жели да се бори против Русије до последњег Украјинца?!
Поход западних сила на Исток против Русије дуго траје и сасвим је могуће да улази у завршни део. Предстоји сукоб за покоравање већег дела европске Русије и свих Русији гравитирајућих држава како би се западним центрима моћи омогућила глобална војна, тј. енергетска премоћ. Како ће се све ово одвијати, видећемо у релативно блиској будућности.
Били смо сведоци укидања Варшавског пакта и брзе трансформације његових чланица у НАТО и ЕУ. Наводно одбрамбени западни војни савез дошао је безобзирно у ширу градску периферију Москве оног тренутка када је насилно инсталирао русофобну власт у Кијеву 2014. године. Безброј руских дипломатских иницијатива су добронамерно и аргументовано указивале администрацијама САД и осталим руководећим структурама у НАТО на огроман безбедносни ризик уколико се настави са агресивним наступом према западним границама РФ.
Деценијама је Запад на пружену руку, планове пријатељства и руску добру вољу посматрао са подсмехом и са висине, сматрајући мировну дипломатију Кремља као слабост Русије и нужну попустљивост из страха. Огромна улагања у армије источноевропских и бивших совјетских држава, пре свега Пољске, Литваније и Грузије показују да челнике западних “демократија” не интересује реална забринутост Русије од њихових потенцијално агресивних, па и војних наступа у будућности.
Дрска инсталација ударних ракетних система (тзв. ПРО) у Румунији и Чешкој додатно компликују већ сложену ситуацију на релацији Русија – НАТО. Опасна међународна криза изазвана је активирањем иностране агентуре при извођењу државног удара у Кијеву, успостављањем марионетског, профашистичког режима и покретању братоубилачког рата у Украјини пре 8 година.
Не треба заборавити да је све ово удаљено мање од 500 км од Москве. Најновији покушаји “обојених” револуција у Белорусији и Казахстану (опет су умешани страни елементи) спречени су муњевитим војним и контраобавештајним акцијама Русије, Белорусије и ОДКБ. Русија је приморана да мења политику према својим западним “партнерима” и из ових разлога председник Путин је ултимативно поставио јасне границе толеранције и повукао црвене линије иза којих стоје витални државни интереси РФ.
Специјално фабриковане вести о могућем пријему Украјине у НАТО личе на понашање неваспитаног детета које у продавници није добило чоколаду, а ова чоколада је приказана на самиту Русија – НАТО у Бриселу и мало раније на састанку Руса и Американаца у Женеви.
Убрзано и актуелно гомилање непрегледне војне опреме, наоружања и људства украјинске војске према западу води измучени народ Украјине у нову авантуру која може да их кошта и саме државе. Евентуални напад на Русију имао би несагледиве последице на читаву Европу и свет у целини.
Уколико се мало вратимо у прошлост, можемо јасно видети да се од постојеће руске Калињинградске области па до полуострва Крим и Одесе лако повуче линија дуга око 1 600 км. Оне поменуте црвене линије које бране Русију могу се ефикасно штитити од Балтичког до Црног мора, а онај ко је спреман да уништава сувереност светске силе која је сломила Наполеона и Хитлера, мора бити спреман и на одговор.
Тада фини дипломатски манири уступају место генералима, а они зарад интереса своје земље ломе све што им стоји на путу.
Дакле, Русија никад не започиње ратове, она их завршава.
Слава Русији!