Srpski Rod

Category: Злочини против српског РОДА

  • НАЈМЛАЂИ СТРАДАЛНИЦИ НАТО АГРЕСИЈЕ: 79 дечјих жртава за 78 крвавих дана.

    НАЈМЛАЂИ СТРАДАЛНИЦИ НАТО АГРЕСИЈЕ: 79 дечјих жртава за 78 крвавих дана.
     
    Подсећање на време када су, пре две деценије, бомбама убијани и мали анђели. У дневнику незаборава и опомене „вечерње Новости“ у споменик на Ташмајдану уписале и редни број смрти.
    Бомбе су им прекинуле загрљај са родитељима. Јединим уточиштем,последњу топлину. Пресекле први додир младалачке љубави и први пољубац. Прву сетву девојчице на очевој њиви. Игру на мосту. На путу до школе. У купатилу, погодиле малену Милицу Ракић.
    Зауставиле смех и радост детињства у подруму Милића, једне обичне сурдуличке куће. Отргле цурицу од мајке која ју је на свет донела после осам месеци борбе да у колевци заљуља једино потомство.
    Пројектили су их зауставили и у повратку кућама. То су албанска деца, заувек заустављена у селу Кориша, код Призрена. У Приштеини, под рушевинама, у првим данима НАТО агресије, убијено је троје малишана турске породице Гаши: Дениза (5), Реа (7), Деа (9). Три девојчице, нађене су под рушевинама, у наручју родитеља.
    Ова, деца турске породице Гаши била су и прве жртве НАТО агресије која је почела 24. марта 1999. године. Репортери „Новости“ били су тада у Приштини. Рушевине још нису биле рашчишћене. Рођаци и родбина убијене деце сами су, рукама, подизали греде и трагали за децом. Ужасне су то успомене. Ожиљци с којима живимо. И, с којим ћемо живети.
    Било је то 7. априла 1999. године. А четири дана касније, у Мердару, убијена је девојчица Бојана Тошовић. Имала је само једанаест месеци. Нашли су је у загрљају оца Божине. Тата је покушавао да телом спасе своју цурицу.
    Дан после, у бомбардовању међународног воза на мосту у Грделичкој клисури, заустављено је детињство шестогодишњег Бранимира Станијановића из Алексинца. Слике ужаса уписане су у меморију спасилаца који су прикупљали спржено тело дечака.
    Дајана и Стефан Павловић
    Породица Станијановић, после ове трагедије, није се оглашавала. У рањену душу закопала је, вечно, и приче и слике.
    Несрећи, којој се нико није надао, није било краја. Редни број смрти није стао у Грделичкој клисури. НАТО пројектили су, 14. априла, погодили избегличко „Мајино насеље“, код Ђаковице, у коме су уточиште нашле избеглице из Хрватске. Оне избеглице које су, од Шида у возу који није стајао до Косова Поља, транспортоване да се збрину у Метохији. У баракама, вечном уточишту, убијени су Иван Иванчић (7) и Марко Ивановић (3). У истом дану, под истим бомбама, смрт је стигла дечицу Адема Мунчаја и Арту Лугић из Ђаковице.
    Бомбе нису бирале ни по националности ни по вери. Бол родитеља за изгубљеном децом је – бол који нема меру. Бол – непребол. Тако нам је говорио Александар Митић из Рибинца код Врања, отац убијене Ирене (15).
    – Немам снаге ни реч, више, да изустим. Коме је сметало моје дете које је изашло на њиву да засеје кукуруз. Коме?
    Анка и Боро Стојановић из Врања, сав ужас који су доживели после смрти своје Милице, којој су у дванаестој години живота прекинути сви младалачки снови и планови, описали су у неколико реченица:
    – Дуго смо чекали ово дете, осам месеци је Анка одржавала трудноћу како бисмо имали потомство… Кога да тужимо, с ким да се судимо? – говорили су нам.
    Владимир и Миљана Милић и Миодраг Младеновић
    Иренина последња сетва није била и последња дечја жртва у налетима НАТО бомбардера. Који дан, после, у селу Солдерце код Врања убијен је Далибор Тасић (14). Једино дете Србољуба Тасића.
    Враћамо сећање, 19. април 1999, кућа породице Ракић у Батајници. Врисак и јаук Душице и Жарка. Када је њихов дом погодио пројектил, своју цурицу, трогодишњу Милицу, подизали су у наручје, а она им је у наручју издахнула.
    – Ни да опростимо, ни да преболимо, ко још разуме наш бол, живимо у живим ранама – говорили су Ракићи. Тако говоре и сад, две деценије после НАТО бомбардовања.
    Ко да заборави онај мај и једанаести дан по реду, деведесет девете. Тада су на мосту у Владичином Хану, у првом пољупцу, убијени матуранти гимназије Милан Игњатовић (17) и његова девојка Гордана Николић. Милан је желео да студира право у Крагујевцу. Гордана је желела да га следи. Њихови родитељи, у потресном писму „Новостима“, испричали су да су ово двоје младих људи били део – две породице. И, те породице су зауставиле будућност на том мосту, на којем су они неговали своју љубав.
    – Нема речи, нема снаге за оптужбе, ми смо свој бол закопали и он нас разједа. Изнутра разједа, а ми смо остали да сведочимо – преузимамо део тог потресног писма.
    Бранислава Павловић, мајка Дајане (5) и Стевана (😎, супруга Владимира Павловића, која је ове своје најдраже 26. маја изгубила у једном трену, неколико минута иза поноћи – никада није имала потребу да било шта каже о страдању своје деце и супруга. Не, јавно. Остало је њено сведочење: „Децу смо из Београда повели у Раљу код Сопота, мислили смо да ће тамо бити сигурнији. Нисмо добро проценили. Ужасно је то кад из рушевина израњају њихове играчке, Стефанов бицикл, а деце нема“…
    НАТО бомбе, четири дана после, убиле су на мосту у Варварину Сању Миленковић, ђака Математичке гимназије, а њој су сви предвиђали олимпијске висине у науци којој је, од првих ђачких дана, била посвећена. Сутрадан, у бомбардовању Новог Пазара, под бомбама је заустављено детињство двогодишњег Марка Симића, а на путу према школи убијен је Марко Роглић (14). Марков отац Вукомир Роглић, новопазарски учитељ, написао је сину посвету: „Он је имао свој свет, у том свету није било места за ракету. Живот мог детета је био такав, да је живео живот у брезовим шумама, са патуљцима играо жмурке, брао капи кише, кад поветарац брезу зањише, а мислио је да бреза плаче… Умео је фудбалском лоптом да додирне облаке, кад нема птица – на чуђење дечака и девочица. И прво писмо је написао. Оно, које шапуће љубав… Одговор је стигао касно“.
    Бол: Милица Ракић, Оливера Максимовић, Мирослав Кнежевић, Јулијана Брудар, Сања Миленковић, Гордана Игњатовић, Милан Николић, Марко Роглић, Далибор Тасић, Ирена Митић, Марко Симић, Милица Стојановић и Драгана Димић
    Да ли је имао ко, а мало их је преживело, у избегличкој повратничкој колони Албанаца који су се враћали кућама, у село Коришу код Призрена, да посведочи, а породицама Бахрије Ахметаја и Рамадана Хасанија убијено је шеснаесторо деце од две до седамнаест година.
    Споменик, „Незаборавник“, који су „Новости“ подигле овој деци, именованој и неименованој, спојио је све невине, дечје жртве. Најболније жртве. А било их је 79, колико је уписано на споменику. Толико, за 78 крвавих дана бомбардовања.
    СКЛОНИЛИ СЕ ИЗ ПРИШТИНЕ И ПОГИНУЛИ
    ПОД рушевинама од НАТО пројектила у Сурдулици 27. априла заувек је заустављено детињство Миљане Милић (15), њеног брата Владимира (12) и рођака Миомира Младеновића (14). Истог дана убијена је Драгана Димић (3), девојчица из Липљана. А, у Мурину, где су уточиште потражила деца из Приштине, убијени су Јулијана Брудар (10), Оливера Максимовић (12) и њихов рођак Мирослав Кнежевић (13).
    ЗБОРНО МЕСТО ТУГЕ
    СПОМЕНИК „Незаборавник“ који су „Новости“ са својим читаоцима подигле у Ташмајданском парку, белег је за сву настрадалу децу током 78 дана НАТО бомбардовања. Споменик је, свих протеклих година, постао зборно место туге. Неки родитељи, који су у пролеће деведесет девете изгубили децу, и данас долазе да нађу утеху испред овог споменика у коме су, у лику Милице Ракић, имена свих наших Милица. А, стихови уписани, на српском и енглеском, као порука и опомена, реквијем су свим нашим Милицама.
     
    Аутор: МИЛЕНА МАРКОВИЋ
    Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

  • АГРЕСИЈА 1999 – 2023

    АГРЕСИЈА 1999 – 2023
     
    Покрет Родољуба Отаџбине и Дијаспоре „РОД“ са дубоким поштовањем према свом народу, држави и припадницима снага одбране и безбедности обележава 24 године од почетка незаконите НАТО агресије на Србију!
     
    На данашњи дан српског поноса због херојског отпора најмоћнијој војној сили тога времена, али и туге због невино страдалих људи, жена и деце, подсећамо домаћу и међународну јавност на стравичне последице овог криминалног акта војне агресије који није одобрен од Савета безбедности Уједињених нација. Србија је 24. марта 1999. године стала у легитимну одбрану сопственог државног суверенитета и територијалног интегритета који је био угрожен од стране западне војне алијансе и истој сили потчињених албанских терористичких група.
     
    Покрет „РОД“ се позива на позитивне законе међународног јавног права који су марта 1999. године грубо прекршени од стране држава чланица НАТО! Борећи се за своју државу, српски народ је истовремено штитио и принцип опстанка међународне правде у будућности.
    Наша земља била је изложена крволочном нападу западних држава које су уз систематску медијску припрему иностране јавности покренуле операцију насилног отуђења Косова и Метохије из састава Србије! Током 78 дана ужасне кампање НАТО бомбардовања, убијено је преко 2 500 наших грађана, више од 10 000 људи је повређено, а материјална штета настала разарајућим дејствима нападача премашује износ од 100 милијарди долара.
    Јуначки браниоци Србије и СРЈ из војске и полиције наносили су тешке губитке противничкој страни и успешно извршили сваки задати задатак, али херојски су принели на олтар слободе преко 500 живота и тако себе сврстали међу бесмртнике и савремене Обилиће.
    „РОД“ ће заувек чувати тужну успомену на оне најневиније жртве агресије, на 79 малишана настрадалих током рата!
     
    У немогућности да сломе наше војне снаге покренуте су преступничке акције напада на цивилну инфраструктуру, на породилишта, стамбене четврти, избегличке колоне и школе.
     
    Покрет „РОД“ апелује на савест свих оних који агресију не узимају за озбиљно! Опомињемо да су у бомбардовању погођена кинеска амбасада и зграда националне телевизије, као и да је масовно коришћено забрањено оружје – касетне авио – бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом.
     
    Сведоци смо да поједине западне државе данас показују отворену и опасну намеру да ову врсту нуклеарног наоружања пошаљу украјинским снагама у актуелном сукобу против највеће светске атомске силе, Русије, што би могло да изроди планетарну катастрофу са несагледивим последицама. За наведене злочине против човечности и мира, као и за остале многобројне ратне злочине у Србији нико никада није одговарао.
    Уместо истинских ратних криминалаца и “антиратних” НВО профитера, пред „међународне судове правде“ изведени су људии са највиших руководећих политичких и војних функција иако су се само бранили од наметнутог напада како им је налагао Устав и положена заклетва.
     
    Нажалост, отуђене структуре одлучивања на Западу сада подижу оптужнице и шаљу безумне налоге за хапшење високих руских дужносника, укључујући и самог председника Руске Федерације Владимира Путина само зато што попут Србије 1999. године данас воде борбу за своју егзистенцију, историјску заштиту државне независности и територијалне целовитости.
     
    Покрет „РОД“ противи се постојећој политици нелогичности и опасног војно – политичког „жонглирања“ владајућих номенклатура у тзв. демократским државама јер недавни сусрет руског и кинеског председника указује на очекивано званично стварање новог и моћног политичког, економског и војног блока савременог света, а у циљу дисперзије постојеће светске моћи на више чинилаца зарад планетарног мира.
     
    Овај историјски догађај треба да умири узавреле главе и омогући општи економски просперитет за све грађане света, да се богатства народа правично расподељују и да престану бесконачна крвопролића проузрокована похлепом и отимачинама без реда и смисла.
    Процеси разбијања монополистичког, униполарног света започети на данашњи дан пре 24 године у нашој земљи омогућили су услове за стварање праведнијег друштва где примат морају имати поштовање закона, једнакост малих и великих држава и примена хуманости уместо употребе силе и политике непрестаних уцена богатијих над сиромашнијима, јачих над слабијима.
     
    Покрет „РОД“ поносан је на свој наРод и земљу без чије храбрости, вештине и одлучности марта 1999. године можда не би дошло до данашњих глобалних промена, а народи већине света на то би чекали деценијама. Нека је вечна слава и хвала генерацији Срба који су надмоћном и не(милосрдном) анђелу рекли НЕ у одсудном периоду, по свему судећи, нове странице светске историје.
     
    Слика може припадати 1 особа, ватра и напољу
     
     
     
     

  • Погром над Србима на КиМ – 19 година срамоте „демократског“ света

    Погром над Србима на КиМ – 19 година срамоте „демократског“ света.
     
    Историја Срба је дуга и велика прича о слави нашег Рода, али и тешким тренуцима које је народ ипак преживео и преживљава свакодневно. Покрет „РОД“ опомиње домаћу и страну јавност на жалосну чињеницу поводом годишњице мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији из 2004. године и износи објективне историјске чињенице којих све заинтересоване стране морају бити свесне, како данас, тако и у будућности.
    Бранили смо хришћанску Европу на Видовдан 1389.године од Османлија и милитантног ислама остајући све до почетка 19 .века препрека њиховом надирању ка западној Европи. Уз помоћ српских елита ван Турске, 1804. године Србија је уз подршку Русије на војном плану пољу високе дипломатије започела процес стицања своје државне самосталности. Земља је тада убрзано почела хватати корак са најразвијенијим народима и државама тога времена. Српско име изговарало се са поштовањем у свим европским престоницама, док су остали угњетени балкански народи видели су у нама пример на који се треба угледати у борби за националну слободу, културни идентитет и економски просперитет. Током великих светских ратова Србија је безусловно стајала на страни правде борећи се против свих облика тираније. Проливали смо крв у два светска рата раме уз раме са својим руским, британским, француским и америчким савезницима. Бранећи сопствену слободу и независност несебично смо ослобађали и нама блиске народе који нису били у могућности да се сами ослободе. Милионске жртве које је дао српски народ у светским ратовима за Југославију показале су се трагичном грешком наших владајућих структура.
    Крајем 20.века, субверзивним деловањем унутрашњих непријатеља Југославије и Србије разбијена је и последња јужнословенска заједница. Ових драматичних догађаја не би било да словеначки, хрватски, муслимански и албански сепаратисти нису имали помоћ из иностранства. Моћне западне силе на челу са САД отворено су се сврстале уз српске непријатеље. Медијска сатанизација Срба, материјална помоћ сецесионистима, економска блокада нашег привредног система и директна војна помоћ током југословенског грађанског рата српским непријатељима запањила је цео српски народ. На несрећу, ово се може видети и данас у сукобу против Русије. Наши савезници из светских ратова стали су у борбену линију са онима који су у претходним ратовима били на супротним странама, уз Хитлерове нацисте.
    Српски народ касно је схватио да емоције не играју никакву улогу када су у питању економски и освајачки интереси великих сила. Србија се борила колико је могла и из недавних балканских ратова изашла је тешко оштећена, али са убеђењем већине народа да ипак није поражена. На развалинама бивше Југославије родиле су се марионетске државице под директном политичком контролом и економском зависношћу од западних центара моћи. Војна супериорност НАТО одржава овако уређен послератни поредак на Балкану. Једино је Србија успела да сачува државни суверенитет од потпуне стране колонизације. Након 78 дана рата против НАТО и терористичке албанске ОВК 1999.године, Србија је кроз међународне споразуме, резолуцијом 1244 УН и подршком Русије и Кине у СБ УН сачувала суверенитет и национално достојанство.
    Косово и Метохија се у правно обавезујућим међународним документима налазе се и de facto и de iure у саставу Републике Србије. Споразумним напуштањем дела државне територије од стране српских снага безбедности зарад прекида злочиначке НАТО агресије, у статусном погледу Косова и Метохије ништа се није променило. Реална промена била је демографско слабљење српског присуства у покрајини, јер међународне снаге (КФОР и УНМИК) које су замениле српске безбедносне снаге, нису биле способне нити вољне да обуздају злочиначко деловање тзв. ОВК према српском цивилном становништву. Уз српску војску и полицију јуна 1999.године, на територију централне Србије избегло је и око 250 000 косметских Срба. Након повлачења наших снага безбедности на Космету је остало да живи приближно 200 000 Срба ослањајући се на гаранције западних сила. Велики број српских средњовековних манастира стављен је под строгу војно – полицијску заштиту међународних снага. Ситуација за преостале Србе на Косову и Метохији постала је крајње неизвесна и опасна. Свакодневни напади шиптарских екстремиста на људе, имовину, верске, културне и историјске споменике остајали су углавном некажњени. Убиства, отмице и паљевине постају стравична рутина у покрајини.
    Читав српски народ започиње голготу налик оној коју су преживљавали Јевреји у нацистичкој Немачкој. Западни моћници оглушују се на доказе о кршењу људских права Срба. Руска дипломатија чини све што може на међународном плану за српске интересе, а само ретки конвоји хуманитарне помоћи долазе до најугроженијих српских енклава. У самом средишту Европе, на месту настанка саме српске државе у току је тихи геноцид уз прећутну подршку западних „демократских“ земаља и бирократизованих европских институција. Непријатељи српског народа одлучују се на радикалније потезе, јер појединачни напади Албанаца ради протеривања свих Срба са Космета нису уродили плодом.
    Шиптарски злочинци и њихови страни ментори праве план заснован на теорији муњевитог рата како би исконструисали повод за масован и синхронизован напад на све што је српско у покрајини. Долази и тренутак за акцију. Црни март 2004. године је дошао и жртва ништа не сумња. Два албанска детета 17.марта се даве у набујалом Ибру, а албански медији оркестрирано преносе вест да су децу у воду бацили мештани оближњег српског села. Лов на Србе је објављен и у овој врсти прљавих подметачина све је дозвољено.
    Преко 60 000 албанских екстремиста спремно креће у припремљени крвави пир широм КиМ. Напада се све српско, појединци, насеља, куће, станови, цркве, манастири, домови културе, возила, домови здравља а, свака српска мета је легитимни циљ терориста. У само пар часова цела територија Косова и Метохије је у пламену, крви и хаосу. Србе убијају, крвнички пребијају и одводе да више никада не буду виђени. Шиптари пале куће, штале, одводе стоку, пљачкају све што се може понети. Обешчашћују се девојке и жене, руше се споменици, ломе гробља, уништавају цркве, разносе свете реликвије. Избезумљени Срби траже спас у заједничком окупљању по трговима, код пунктова КФОРА, код комшија Албанаца, Турака и Рома. Ситуација је из часа у час све тежа. Највећи удар је на Косовску Митровицу где Срби успевају да одбију неколико пута бројније Шиптаре. Чуле су се експлозије и пуцњава. Сукоби се одигравају у Витини, Чаглавици, Вучитрну, Обилићу, Призрену, око Пећи и на многим другим местима.
    Поред 35 000 страних (НАТО) војника и полицајаца којима је једини задатак да брину о општој безбедности свих грађана, а нарочито угрожених Срба, организовани мартовски погром 2004. године трајао је пуна два дана. Током овог бестијалног дивљања шиптарских екстремиста живот је званично изгубило 12 Срба, али тај број је сигурно већи. Протерано је око 4 000 људи из својих домова, многи градови постали су етнички потпуно чисти. Запаљено је и уништено 35 православних цркава и манастира међу којима и неколико средњовековних (попут Девича из 15.века). Спаљена је и зграда старе призренске Богословије, а више хиљада приватних објеката у власништву Срба је потпуно растурено и опљачкано. Од неколико десетина хиљада учесника у овим крвавим и злочиначком акцијама слободе је лишено само 400 Шиптара, а скоро нико од њих није процесуиран. Српске службе безбедности унапред су обавестиле КФОР о припремама овог сценарија, но ове дојаве су очигледно намерно игнорисане. Догађаји од пре 19 година треба да подсете све нас на неправду којој је изложен српски народ на својој државној и вековној, матичној територији. Срби као народ и сама држава никада више не смеју дозволити понављање мартовског погрома из 2004. године. Европске земље, иако су до сада примењивале политику двоструких аршина, морају нам помоћи по питању безбедног живота и кретања за Србе на КиМ. Статус Косова* треба да се решава на основу резолуције СБ УН 1244 из 1999. године чији је најснажнији заступик нама пријатељска Русија.
     
    Покрет „РОД“ сматра да очување државног суверенитета, наших преосталих људи, српског верског наслеђа и културног идентитета морају бити примарна тема унутрашње политике и општенационалног рада. Присећање на невино страдале жртве мартовског погрома јесу довољан разлог за опрез и снажна опомена како ствари увек могу постати много горе. Да би Србији било боље мора се и радити много боље, јер простора за деловање увек има.
     
    Најбољи пример је доследна активност Руске Федерације и заштита државних интереса у сложеним међународним околностима у бившој Украјини.
     
    Нека је вечна слава настрадалим српским мученицима на светом Косову и Метохији!
    Живела Србија!

  • РОД добио Захвалницу Јасеновачких страдалника

    Поводом обележавања 80 година од почетка усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, подизања устанака на овим просторима против фашизма и нацизма, као и Дана Победе над фашизмом, Главни одбор Удружења логораша Јасеновац доделио је плакате и захвалнице и академицима, научницима и публицистима из Србије и иностранства, као и Србима из региона и дијаспоре, уметницима, новинарима који су дали допринос очувању културе сећања на жртве Јасеновца, једног од најбруталнијих логора за истребљење у Другом светском рату.

    Међу добитницима признања су и Владимир Путин, Антоније Гутереш, патријарх Порфирије, Председник Израела Рувен Ривлин, Председник Србије Александар Вучић и др.

    Академик Крестић је изјавио да у нашем друштву и даље постоји задршка, чак и код неких наших политичарима, када се говори о Јасеновцу. Подсетио је да је САНУ пре две недеље дигла глас због тога што се број жртава у Јасеновцу, у неким нашим круговима, чак и у Музеју жртава геноцида, смањујe, док се злочини који су починили Срби неосновано и систематски увећавају.

    Покрет РОД је био један од стубова у борби за очување сећања на Јасеновачке жртве и зато смо изузетно захвални онима, који су препознали наше ангажовање, посебно преживелим логорашима и Удружењу логораша и потомака Јасеновца.

     

     

  • Изашао филм – сведочења последњег пробоја у Јасеновцу

    Изашао филм – сведочења последњег пробоја у Јасеновцу  “уташки геноцид никад више”!

    Покрет “РОД”, позива васцели српски РОД да овај филм поделе и проследе где год могу, да се чује истина о усташком геноциду !

    Позивамо Вас да организујете презентације како у својим клубовима тако и у националним центрима других народа. Било би од великог значаја да се овај филм покаже на некој од телевизија уколико имате могућност. 

     

    Сећање на Холокауст и геноцид над Србима у НДХ

    У драматичној и крвавој историји 2. светског рата током којег су нацистички злочинци и њихови сарадници покушали да избришу са лица земље читаве нације и расе, над српским народом у усташкој НДХ извршен је систематски геноцид. По узору на своје злочиначке савезнике у Берлину, хрватске усташе уништиле су преко милион српских цивила, истовремено убијајући Јевреје, Роме и све противнике нацистичког поретка у поробљеној Европи. Антисрпски и антисемитски закони ступили су на снагу одмах по проглашењу марионетске хрватске „државе“ 10. априла 1941. године.
     
    Српски покрет РОД подсећа на 22.април 1945. године, трагичан, али и јуначки датум када су групе преживелих заточеника усташког концентрационог логора смрти Јасеновац извршиле покушај пробоја у слободу. Овај дан у свету се обележава као Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Срби, Јевреји и остали „непожељни“ елементи у Трећем Рајху на територији окупиране Југославије плански и на најсуровије начине убијани су у систему концентрационих логора као што су Јасеновац, Градишка, Јастребарско, Паг, али и на сваком месту које се налазило под усташком или немачком контролом током читавог рата.
     
    Српски родољуби одају дужну почаст херојским Србима, Јеврејима и осталим намученим логорашима које је 22. априла 1945. године мотивисала часна смрт у борби против својих крволока уместо мирног прихватања неумољиве трагичне ликвидације у логору на самом крају рата. Усташки злочинци су убрзано палили логорску документацију, минирали објекте и вршили убиства преосталих и новопридошлих логораша.
    Усташе су 21.априла 1945. године приступили уништењу женског логора када су немилосрдно убили 80 преосталих и немоћних логорашица. Југословенске војне јединице налазиле су се тада у близини Јасеновца и дан ослобођења логора био је само питање тренутка. Претпоставља се да је на дан пробоја логораша из јасеновачког пакла у логору било између 1075 и 1220 особа. Измучени логораши одлучили су се на покушај пробоја не желећи више да страдају од безбожничке усташке руке, а смрт у борби био је последњи достојанствен избор који су ови мученици могли да одаберу. Пробој је започео 22. априла око 10 часова ујутру из фабричке зграде „Циглана“ у којој се налазило око 1073 логораша. Близу 600 људи који су још увек били у стању да се боре, кренули су подељени на десетине у очајнички јуриш према усташким крвницима и ка слободи. Наоружани моткама, импровизованим ножевима, циглама и голим рукама они су успели да убију неколико усташа, преотму оружје и упуте се према капији која је делила слободу од логорског ужаса. Из бункера и са стражарских места, усташе су митраљезима пуцали на ове храбре људе, док је логораш – херој Миле Ристић успео рукама да задави једног усташког митраљесца и запуца по зликовцима.
     
    Сматрамо да је наша дужност да затражимо од надлежних власти да једна београдска улица добије име по српском јунаку Ристићу. Подсећамо да се од око 600 учесника пробоја из јасеновачке „Циглане“ слободе докопало само 117 логораша, а остали су погинули у јуришу до логорске капије, по околним ливадама и у реци Сави. Преосталих 470 немоћних логораша који нису имали снаге за пробој из „Циглане“, усташе су касније поубијале и спалиле заједно са логорским објектима. Истога дана, око 8 часова увече започео је други јасеновачки пробој. Још 147 преосталих логораша из „Кожаре“ организовано напада на стражаре и убија тројицу усташа. Подељени у групе, пробијали су се према пољима иза логорских капија и ка железничкој станици. Током ноћне потере, усташе су већину учесника пробоја убиле, а слободу је дочекало само 11 логораша. Био је ово стравичан крај херојског покушаја задобијања слободе у последњим данима постојања логора. Након људском уму незамисливих тортура и злочина који су почињени у Јасеновцу, ово је био једини могући избор логораша осуђених на смрт од усташке руке. Понижени и изнемогли заточеници изабрали су смрт у пробоју пре него да чекају звери у људском облику које би им пресуђивали на најмонструозније начине.
    Према подацима Међународне комисије за истину о систему концентрационих логора у НДХ, од 1941 – 45 године усташе су у Јасеновцу и Доњој Градини убиле 700 000 Срба, 80 000 Рома и 23 000 Јевреја. Смрт у овим логорима задесила је и хиљаде хрватских антинациста, комуниста, муслимана, Словенаца и припадника осталих нација и политичких опредељења.
     
    Српска православна црква је 22. април ставила у црквени календар као посебан датум.Тога дана се, као и 28. јуна (Косовски бој 1389. године) и 24. марта (почетак НАТО агресије 1999. године) служи заповедни парастос!
    Дан пробоја јасеновачких логораша прерастао је у црквено – литургијски празник, као и 13. септембар када Православна црква слави Мученике јасеновачке! Уверени смо да се будући српски нараштаји морају заветовати на вечно сећање на све невино пострадале људе, жене и децу како се почињени геноцид никада више не би догодио. Морамо градити модерну и снажну државу

  • СРБИЈА ДА УВЕДЕ ДАН УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА!

    СРБИЈА ДА УВЕДЕ ДАН УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА!

     

    Браћо и сестре у расејању и матици!

    Покрет “РОД” позива сва удружења, покрете и организације да подрже иницијативу да Скупштина Републике Србије изгласа РЕЗОЛУЦИЈУ О „УСТАШКОМ ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА“ (1941-1945).

    Молим Вас да на својим меморандумима направите текст у ком ће бити упућена подршка овој иницијативи и обавезно пошаљете на e mail : predsednikdijaspore@gmail.com или на e mail: адвоката удружења adv.novovic@gmail.com 

    Иницијативу покрећу “Удружење логораша Јасеновац”, “СУБНОР” Србије и “Заједница удружења жртава другог светског рата”. 

    Желимо да напоменемо да је чувени Израелски професор доктор Гидеон Грајф, експерт за Аушвиц и Холокауст, који је написао монографију “Јасеновац – Аушвиц Балкана” такође упутио писмо подршке као и стотине познатих светских експерата, академика, професора, удружења и организација.

    Са предлогом резолуције се можете упознати ниже, испод нашег дописа Председнику Скупштине. 

    Председнику Скупштине Републике Србије,

    г. Ивици Дачићу.

    Предмет: подршка усвајању Резолуције о усташком геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941-1945) и проглашењу Дана геноцида над Србима у 20. веку

     

    Ове, 2021 године се навршава 80 година од успостављања Јасеновца, најбруталнијег и најозлоглашенијег логора смрти у којем је извршен усташки геноцид НДХ над српским наРОДом 1941 -1945 године, и 80 година од „ усташког коначног решења“ који је започет 28 априла 1941.масакром Срба и Јевреја у Гудовцу код Бјеловара.

    Једино су у усташкој НДХ постојали специјализовани логори за децу, при чему је само у Јасеновцу, једном од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора смрти у Другом светском рату, где је утврђено чак 57 метода ликвидације, на мучки начин одузет живот 19.432 деце од укупно 71 560 убијене деце у НДХ.

    На жалост, 80 година,  геноцид над геноцидима, који је учињен над српским народом у НДХ, а посебно у Јасеновцу,  чека правду и осуду. Усвајањем Резолуције и проглашењем Дана геноцида над Србима  би била одата почаст свим жртвама, али би тиме дали отпор ревизионистичким оптужбама да су Срби „злочиначки и геноцидан“ народ,јер наша деца и будућа поколења не заслужују да носе „крст геноцидног народа“ , јер је над Србима, само у 20. веку три пута извршен геноцид.

    Ми, представници Срба са свих континената, окупљени у Покрету „РОД“, дајемо безусловну подршку иницијативи још увек живих деце логораша Јасеновца који у својој деветој деценији живота поднеше иницијативу као њени носиоци, чувају сећање на устапки геноцид НДХ над нашим наРОДом и апелујемо да Скупштина Републике Србије једногласно, консензусом свих посланика, чланова својих посланичких клубова  „РЕЗОЛУЦИЈУ О УСТАШКОМ ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА“ (1941-1945) и прогласе ДАН ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА У 20. ВЕКУ.

     

    Председник Покрета „РОД“

    Драган Станојевић

    Допис РОД дан геноцида над Србима

     

     

  • Одговор неоусташама у светским магазинима-никад више Јасеновац

    Одговор неоусташама у светским магазинима-никад више Јасеновац

    Покрет РОД упућује оштар јавни протест поводом најновијих дискриминаторских, антисрпских ицивилизацијски неприхватљивих метода уперених ка филму Предрага Антонијевића “Дара из Јасеновца”. Медијску харангу на српски филм (номинован за награду Оскар) срамно је започео на свеопште запрепашћење, Џеј Вајсберг, њујоршки критичар, јеврејског порекла у водећем светском магазину Варајети, док је побочну подршку добио од антисрпски оријентисаног професора Јована Бајфорда. Главни фокус нису жртве већ политизација да, тобож – српска пропагандна машинерија непрестано креира мит о “јасеновачким великомученицима” покушавајући да оправдавају„усташко коначно решење“ у НДХ, Јасеновцу итд. те да се сваком српском покушају да пред међународну јавност стави веродостојну и документовану грађу о систематском уништавању српског народа мора стати на пут “ фалсификатима истине” и немилосрдних спин мајстора који вређају жртве Срба, Јевреја, Рома и антифашиста.

    Покрет РОД подсећа домаћу и међународну јавност да је филм “Дара из Јасеновца” ретко филмско остварење које се на специфичан начин бави тематиком геноцида који је претрпео српски народ у 2. светском рату. Оспоравање филма уједно је и оспоравање непобитне историјске истине, свих оних стравичних чињеница које су остале прекривене тамом ћутања пуних 80 година.

    Холокауст нацистичког режима над јеврејским народом, милионске жртве руског народа под Хитлеровом чизмом и геноцид над Србима у усташкој НДХ нико нормалан, елементарно моралан и историјски упућен не може, али и не сме (законски) да спори или доводи у питање.

    Желимо да напоменемо о следећим чињеницама које нису познате широј јавности а које иду у прилог истини о којој ми говоримо.

    СВЕТСКИ ЈЕВРЕЈСКИ КОНГРЕС ЈЕ УПУТИО АПЕЛ АНДРЕЈУ ПЛЕНКОВИЋУ И КОЛИНДИ ГРАБАР КИТАРОВИЋ и позвао их да осуде усташке злочине наводећи следеће примере ;

    • Постављање плоче с натписом „За дом спремни“, усташким поздравом у општини Јасеновац. Иако је плоча наводно скинута у септембру 2017.г., вођа хрватских ветерана навео је да је плоча у поступку пресељења на другу локацију.
    • Тренутна поставка у Јасеновцу, уместо логора за истребљење и логора смрти, представља Јасеновац као радни логор.
    • У априлу 2016.г. хрватски министар културе Златко Хасанбеговић јавно је прославио Јасеновац – истина, филм урађен од стране хрватског режисера Јакова Седлара, у филму логор приказан као радни логор уз тврдњу да је укупан број жртава логора Јасеновац преувеличан.

    Менахем Розенсафт рекао је да су представници мале јеврејске заједнице у Хрватској, заједно са представницима српске мањине, бојкотовали званичне државне комеморације холокауста 2016. и 2017. године. Показујући изузетну моралну храброст и интегритет, они одбијају да пристану на историјски ревизионизам са призвуком порицања Холокауста, који има за циљ да се рехабилитује усташки покрет, хрватске фашисте предвођене националистичким диктатором Антом Павелићем, који су агресивно и страствено убијали стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја током Другог светског рата.

    Председник СВЕТСКОГ ЈЕВРЕЈСКОГ КОНГРЕСА, господин Роналд Лаудер је изјавио да је пре Другог светског рата у Хрватској живело преко 45.000 Јевреја. То је било пре антисемитистичког и антисрпског усташког режима 1941-1945, током којег је брутално убијено на стотине хиљада Јевреја, етничких Срба и Рома.

    Израелски историчар ЈАД ВАШЕМА, Менахем Шелах, рекао је у својој књизи „историја“ (коју је објавио чувени Израелски центар „Јад Вашем“), да је у Јасеновцу било на стотине хиљада брутално убијених те да је бројка до које су дошли југословенски историчари (700.000) реална.

    Један од највећих познавалаца Холокауста и експерата за нацистичку НДХ – господин Гидеон Грајф у монументалној Трилогији о НДХ, посебан том је посветио „Јасеновцу-Аушвицу Балкана“ где је по први пут у светској историографији направио компаративну анализу Јасеновца и Аушвица,указујући да је у Јасеновцу примењено 57 метода убијања заточеника на бруталан начин и да је смрт доведена до савршенства. Убијајући, показали су веће зверство од фашиста, јер су уживали гледајући мучене жртве до последњег даха.

    Књига професора Грајфа о логору истребљења Јасеновац, јасно и недвосмислено истиче и наводи историјске изворе. Грајфове књиге, су значајан допринос светској историографији и од великог су значаја као документ испуњен чињеницама о страдању Срба, Јевреја и Рома и антифашиста у НДХ. др

    Покрет РОД апелује на све људе добре воље широм света, на државне институције Србије и Републике Српске, формалне и неформалне организације у САД, Русији и Израелу које се баве проблематиком геноцида, Холокауста и антифашизма, да подигну свој глас и стану у одбрану филма “Дара из Јасеновца” самим тим, одбранимо истину о Јасеновачком злочину. На тај начин ћемо заједно ставити до знања онима који сматрају да 1945.године нису поражени и да имају некакво “демократско” право да се исмевају невиним жртвама најцрњег тоталитаризма и злочинства које је свет видео од свог постанка – да су се преварили у својим проценама. Слободни људи постоје и неће се повлачити пред силама повампирене таме, нарочито јер смо у небројеним историјским биткама за слободу и правду увек излазили као победници.

    Суд о филму “Дара из Јасеновца” памфлетско «оправдавање“ нео усташа у водећим светским магазинима је нешто сасвим друго.

    Покрет РОД одаје почаст свим невино настрадалим Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима, онима који су страдали само због своје националне, верске или расне припадности. Спречавањем данашњег скрнављења успомене на небројене „Даре из Јасеновца“, ми чувамо себе и наредне нараштаје од могућих геноцида у будућности, нажалост могућих самим постојањем људи који га отворено и некажњено негирају.

    ЈАСЕНОВАЦ-НИКАДА ВИШЕ!

  • Одржан глобални форум у Русији “ко уништава човечанство”

    Одржан глобални форум у Русији “ко уништава човечанство”

    21.12.20  У Русији је одржан велики глобални форум међународног покрета „комитет 2017“ (Москва) на ком је учествовало преко 15 држава уз учешће низа познатих светских експерата, политичара, и јавних личности као што су :

    1. Сангит Варгезе (Индија) изабрани лидер Азије, саветник више председника и премијера,
    2. Његово краљевско височанство Золани Мкива (ЈУАР) посланик Афричког конгреса,
    3. Исмаил Сафи саветник Председника Турске по питању безбедности и међународне сарадње,
    4. Алфредо Боржес (Бразил) Вице-председник «Международне Алијансе Стратешких Пројеката БРИКС»,
    5. Др.Проф. Хафид Абас (Индонезија) – сопредседник Комитета 2017, упуномоћени за људска права Индонезије,
    6. Авигдор Ескин (Израел) познати Израелски публициста, писац, политичар,
    7. Отирба Аслан (Абхазија) – директор Фонда интеграционалног развића Азиатско-Тихоокеанског региона, професор Академије геополитических проблема,
    8. Зиновјева Олга (Русија) супруга светски познатог филозофа, мислиоца, Александра Зиновјева, потпредседница МИА „Сегодня“,
    9. Лепехин Владимир (Русија) – Генерални директор Евроазијског Института Економске Сарадње,
    10. Михаил Зернов председник „Комитет 2017“,
    11. Виталиј Захарченко екс министар полиције Украјине,
    12. Драган Станојевић (Србија) , председник Покрета „РОД“,

    Као и низ других учесника из разних држава, укупно 45.  

    На форуму је учествовао и представник из Србије, иначе један од оснивача “комитета 2017” Драган Станојевић (председник покрета РОД). 

    Драган Станојевић обратио се свим учесницима форума, рекавши да ће многе чињенице из његовог наступа изазвати шок код учесника, јер су оне скриване од светске јавности.  На самом почетку описао је методологију која је довела до распада прво Југославије а касније и Србије, отимањем Косова и Метохије.

    Његов наступ је изазвао интересовање, јер су сви препознали методологију организовања „обојене револуције“ која је сада метастазирала у свету. Све те револуције су организоване уз директно мешање и управљање од стране Запада. 

    Он је изјавио да је тадашња Југославија а касније Србија, била полигон примене разних технологија како „меке“ тако и „војне“ силе, где су тестирали људску издржљивост али и право јачег. Над  Србијом су западне силе вршиле агресију и отимале нашу земљу, поништиле међународно право и систем, створили преседан који ће имати ланчану реакцију у свету.

    Даље је господин Станојевић  у свом обраћању посебну пажњу учесницима форума обратио, на стварање концентрационог логора „Јасеновац“ у коме је убијено преко 750.000 људи, али је посебну реакцију изазвала његова информација да је био створен и дечији логор, где је мучено и убијено око 75000 деце до 14 године.

    Сигуран сам да ће за многе учеснике ово бити шок, али то је добро скривана чињеница у светској јавности, рекао је Станојевић.

    Моје наводе можете прочитати у књизи „Јасеновац-Аушвиц Балкана) чувеног Израелског експерта Гидеона Грајфа, где је описао 57 начина убијања Срба у Јасеновцу. 

    Господин Станојевић се осврнуо на НАТО агресију, сецесију Косова и Метохије, не поштовање резолуције 1244, протеране Срба из Српске Крајине, нелегалност међународног трибунала и навео да су нам том “демократијом” одузели суверенитет, донели лажне вредности, тоталитарни либерализам, олигархију, криминал и содомију.

    На завршетку Станојевић је рекао: Циљ свих ових процеса је уништити и демонтирати све, од породице до државе. Уништите све облике колективне свести, супротставите нас једни другима, поделити, посејати хаос, рат свих против свих, замените праве, лажним вредностима и погледом на свет, тровати генетским оружјем, смањите популацију итд.

     „Глобални предиктор“ (врх пирамиде) , поседујући интегрално знање и ресурсе, користећи принцип „подели и владај“ седећи на врху пирамиде, управља контрадикторностима „гомиле“  трљајући руке, зарађујући милијарде и стварајући нове планове за уништење човека.

    Будући да је покрет РОД, који ја водим, покрет светске српске дијаспоре, размењујемо информације, знања, искуства из целог света и на основу тога развијамо одређене планове са циљем очувања и заштите нашег наРОД-а.

    Суочавамо се са глобалним изазовима, зато је моје данашње учешће на овом великом и важном међународном форуму, део борбе за интересе људског РОД-а ..

    Морамо се ујединити око заједничких људских вредности, за одбрану од постојећих глобалних претњи које нам додељују улогу експерименталних мишева. 

    Драган Станојевић, председник покрета Родољуба Отаџбине и Дијаспоре“.РОД „

    https://www.glas-javnosti.rs/politika/dragan-stanojevic-na-konferenciji-o-nacionalnim-sukobima-genocida-hrvata-nad-srbima-nema-u-istoriji-a-u-jasenovcu-unisteno-je-vise-od-750-hiljada-srba-396 

    Цео текст обраћања можете погледати овде

    Овде можете погледати видео обраћање на форуму 

     

  • Станојевић-РОД захтева осуду шиптарских злочинаца!

    Станојевић-РОД захтева осуду шиптарских злочинаца!

     

    Председник Покрета “РОД” Драган Станојевића је дао интервју Руској Федералној Агенцији медија групи “Патриот” поводом подизања оптужница против шиптариских терориста.

    Санкт-Петербург 25 јун.

    Станојевић је изјавио да не верује да ће злочини учињени Хашимом Тачијем, као и другим шиптарским терористима, бити реално размотрени, да ће бити ухапшени и осуђени. За нас је мали шок, да се то питање уопште покренуло после толико година..

    Терористи који су чупали очи Србима, вадили органе и продавали, постали су лидери такозване “независне Републике Косово”. Врло тешко верујем да ће такозвана цивилизована Европа нешто реално учинити или дозволити да се казне њихови пријатељи-битанге!

    Морате да знате, да су сведоци тих злочина убиијени! О томе је писала Карла дел Понте у својој књизи “лов”. Ја немам чак ни сумњу, да ће тај суд бити адекватан и основан на истини, јер су за запад они свој «рођени олош”. Када би требало осудити русе, србе или Словене не би им требали никакви докази!

    По мишљењу српског политичара Станојевића, злочинце,сличне Хашиму Тачију, прикривају и подржавају америчке службе и међународни криминални кланови.

    Такви криминалци постоје свугде, где постоје људске жртве. Такви су били и на Донбасу, где су такође вадили људске органе и продавали их. Према томе, тешко ми је поверовати да ће такозвана цивилизована Европа нешто учинити да се казне ти терористи,јер су они своји.

    Цео интервју можете погледати на сл.линку https://vk.com/videos-195631696?z=video-195631696_456239181%2Fclub195631696%2Fpl_-195631696_-2

     

    https://riafan.ru/1288109-stanoevich-sud-nad-khashimom-tachi-stanet-profanaciei-potomu-chto-vse-svideteli-uzhe-ubity 

  • ДЈЕВОЈКЕ СУ СКАКАЛЕ У ЛЕДЕНУ ДРИНУ ДА СЕ СПАСУ УСТАШКОГ НОЖА

    ДЕВОЈКЕ СУ СКАКАЛЕ У ЛЕДЕНУ ДРИНУ ДА СЕ СПАСУ УСТАШКОГ НОЖА

    Српски РОД-е, као што знате, Покрет РОД се бори за очување емпатије према српским жртвама у злочинима који су чињени над СРПСКИМ РОДОМ.  Данас желимо да напоменемо о једном великом покољу који су учинили усташе у Старом Броду поред Вишеграда где је поклано и убијено око 6000 Срба цивила!

    У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити обиљежено 78 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића.

    Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ да би оствариле свој циљ – границу Независне Државе Хрватске на Дрини.

    Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица.

    Прелаз у Србију у Вишеграду су блокирали Италијани, па је један број људи кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске „Ханџар дивизије“.

    Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, углавном на обали ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, данашњој општини Вишеград.

    Усташе су у том покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Један број људи утопио се у Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи извршено је 22. марта 1942, али су убијања трајала до почетка маја те године.

    Српски цивили су углавном били из збјегова са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева.

    Српске цивиле, нагомилане на обали, напале су усташе, убијале, мучиле, силовале жене и бацале у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, један број људи од убијања су спасили Нијемци и недићевци.

    Према историјским подацима, згрожени овим страдањем српског цивилног становништва, Нијемци су прекинули стравични покољ и дозволили људима да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се вратили, страдала је у наредном периоду.

    У Старом Броду је 2008. године подигнуто обиљежје као знак сјећања на овај злочин. На плочама од камена уклесана су имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен-капеле и звонаре.

    Прошле године у септембру у Старом Броду је освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.

    Постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

    Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством. Урадио га је архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

    РТРС