ДИЈАСПОРА Се УЈЕДИЊУЈЕ У „РОД“ !
Author: admin
-
Како доживљавамо и користимо српску дијаспору Драган Станојевић
Како Доживљавамо И Користимо Српску Дијаспору Драган Станојвић
-
ПОКРЕТ “РОДОЉУБИ ОТАЏБИНЕ И ДИЈАСПОРЕ”
ПОКРЕТ “РОДОЉУБИ ОТАЏБИНЕ И ДИЈАСПОРЕ”Страница, Покрет Родољуба Отаџбине и Дијаспоре “РОД” у Србији” је намењена васцелом српском расејању, којем није све једно шта се дешава у матици и којем је важно да се и глас Срба из целог света чује и поштује. Страница је намењена да се окупе људи из дијаспоре али и из Србије, којима је родољубље полазна основа нашег бића, основни мотив и покретач у борби за Српске интересе, којима неће диктирати нови светски поредак и интереси глобализације, већ очување исконских и традиционалних вредности нашег народа.Овде треба да буду и сви они који сматрају да Српско расејање мора бити прихваћено, као део Српског народа са свим правима и обавезама. Српско расејање мора бити уважено и поштовано од стране званичних институција Србије, мора бити представљено у Српским институцијама, где ће представљати, како интересе расејања тако и Српског народа у целини. Наш задатак је да се чује глас Српског расејања из целог света, да се чују и уваже предлози, захтеви, виђења, да се подрже све активности и делатност наших удружења и да један од најважнијих сегмената буде представљање Српских интереса у домицилноим земљама и да Српско расејање буде Амбасадор свог народа.Желимо да напоменемо, да су већина иницијатора стварања Покрета, или делегати Скупштине Дијаспоре или лидери дијаспора из разних држава, познати родољуби како из Србије тако и из расејања, па ће сви предлози бити разматрани у контексту даље имплементације потреба нашег расејања.Ми смо кроз разне државне институције, које су наводно представљале интерес Српског расејања, почев од министарства па до управе за дијаспору, покушавали да реализујемо наше захтеве и потребе, на жалост, све се сводило на искоришћавање дијаспоре, где смо више били у улози “музне краве” него партнер, како јавно декларишу.Створена је Скуптштина дијаспоре као највеће представничко тело нашег расејања, али је њена функција у старту била ограничена Законом о дијаспори а онда када су увидели да ту постоји озбиљно знање и способности, кроз израду стратегије и захтева који требају нашем расејању, ти државни чиновници су заблокирала њен рад а руководство као и делегате, маргинализовали. А све изгласане одлуке, које је усвојила Скупштина дијаспоре су биле апсолутно заблокиране, тим самим је нарушен и закон о дијаспори, као и изгласана стратегија односа са Српском дијаспором.Да не говоримо о проблемима и бирократији, са којом се наше расејање сусреће, када долази у контакт са државним институцијама, било да се то тиче Амбасада, Конзулата или легализације својих потреба у матици, као на пример; нострификације диплома, добијања држављанства, личних карата, извода, потврда и других потребних докумената, сви смо осетили бахатост, дрскост и не поштовање,као да смо странци у сопственој држави.Свака власт је игнорисала наше потребе, понижавала и користила само у личне сврхе. Свака институција која је била створена, за наводно решавање потреба расејања је користила то за намиривање унутрашњих политичких потреба, као и за личну промоцију појединаца и зарађивање дневница.Те канцеларије, управе и друге структуре задужене за дијаспору су у ствари највише утицале на раскол у расејању, између себе су се такође борили за свој статус унутар те структуре, делили страначки плен и умишљали да су они шефови нашем расејању, без обзира што су им то чак и прва радна места. Дакле, све ово говори о томе да је одавно сазрела потреба, да се ми сами организујемо и да остваривање својих права преузмемо у своје руке!Посебно желимо да нагласимо да све националне мањине, имају више права него ми као титулна нација, посебно ми из дијаспоре, што је срамно за сваку државу и владу! Расејање сваке године шаље дознаке од неколико милијарди долара и тиме чува социјални мир у Србији.Због тога је створен овај покрет, који ће прерасти у политички и који ће се бавити управо, обезбеђивањем интереса нашег расејања на политичком нивоу и решавати нагомилане проблеме, али ће се и борити за нционалне интересе Српског народа у целини, без осматрања на политичку коњунктуру у Србији. Дијаспора ће доносити одлуке које ће увек бити у интересу Српског народа а не иинтересу власти!Овај покрет је отворен за све Родољубе који желе добро својој нацији без страха да ће неко продати њихове интересе, јер је дијаспора вечна и њу није могуће купити, као што се то дешава са странкама и покретима у Србији.РОД је највећа вредност у нашем народу, сви волимо свој РОД, сви се боримо за свој РОД и морамо чувати РОД!Нама не требају демократске фикције, већ саборност Српскога народа и поштовање наших интереса. Много је оних којима су уста пуна молитве а срце празно!Ми желимо да се водимо чувеним речима Владике Николаја:Нека нам школа буде са ВЕРОМ.Политика са ПОШТЕЊЕМ.Војска са РОДОЉУБЉЕМ.Држава са Божијим БЛАГОСЛОВОМ!У име иницијативног Одбора, Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону, председник Међународне Организације” Српске дијаспоре Евроазије”, иницијатор, Драган Станојевић. -
Коме то смета формирање Покрета (РОД)
Коме то смета најављено формирање Покрета родољуба отаџбине и дијаспоре (РОД)
Не прође ни дан од звучне медијске објаве да српска дијаспора оснива своју организацију, под именом Покрет родољуба отаџбине и дијаспоре, и под вођсвом Драгана Станојевића, последњег предјседника Скупштине дијаспоре и Срба из региона, са претензијима да у неко догледно вријеме прерасте у прву политичку странку дијаспоре, а већ се неки “гавранови” на пројектну идеју окомише.
Између осталих, један од њих Иван Костић предсједник Одбора за дијаспору и Срба у региону Скупштине Србије, у својој изјави наводи да подржава идеју о формирању странке дијаспоре, али му је принципијелни став да је то могуће искључиво кроз државне институције, односно Министарство спољних послова и Управу за дијаспору и Србе у региону , и да су то институције које треба да одлучују о положају.
Костић такође сматра да би се неко озбиљно бавио питањима дијаспоре потребно је да има логистику, структуру, буџет и квалитетне људе који ће стајати иза свега.
Типичан одраз српске унутрашње политике. Умјесто да поправљају искидане односе и поспјешују развој веза између матице и расејања, што је устаљена пракса у развијеном свијету, структуре власти сваку пројектну идеју од стране дијаспоре дочекују на нож, јер дијаспору сматрају као идеолошког противника, а не као искреног партнера.
Господину Костићу поручијем, не само као дијаспорац, аутор овог текста, него и као један од иницијатора уз Драгана Станојевића у формирању Покрета РОД (Родољуби отаџбине и дијаспоре) да се не представља заштитником расејања, јер он то по свом учинку сигурно није, напротив, његов наступ према дијаспори има диктаторски карактер. Узгред га подсјећам да ни његов Покрет Двери у почетној фази није пролазио кроз државне институције, а посебно и изричито му наглашавам, да избрише из главе сваку помисао да би Покрет РОД након његовог оснивања икада допустио да постане контролисана скупина нечијег и некаквог обузданог тора, у којем би се вршило селективно жигосање његових продуктивних дјелатности.
Што се тиче квалитета људи, који ће бити окосница Покрета, господину Костићу предлажем да не води бригу и бојазан о томе, јер су то махом доказани родољуби дијаспоре, високих квалификација, широког спектра знања и способности. Дакле, исти они, који су у матици Србији наилазили на игнорантност и затворена врата, а у иностранству дочекани широких руку. О њиховим резултатима вредног труда и рада и позитивног утицаја у друштвеном животу и економском систему у земљама у којима живе и раде, сувишно је назначавати.
Свака досадашња српска Власт, дијаспору са својим потенцијалом и контактима које има у пословном свијету не препознаје као драгуљ за развој и промоцију Србије, него је искључиво гаји као краву музару из које црпи 4,5 милијарди Евра годишње, – новац којим се у Србији много боље живи, и одржава социјални мир.
Де факто, бројна, успјешна и дарежљива, српска дијаспора жели по сваку цијену да превазиђе неразумевање, расколе и подјеле с матицом. и да Србија постане уређена, јака и моћна држава. Подухват, тешко остварљив, све док српске власти не уклоне камење спотицања ка том путу.
Захтијевати од чланова дијаспоре само новац и инвестициона улагања, а дозволити да могу да се боре за српске националне интересе само учешћем у системима власти у земљама у којима живе, а не и учешћем на политичкој сцени у властитој матици, тотални је апсурд и невиђена дрскост.
Несумњиво, крајње је вријеме да се мијења погрешна политика која је деценијама вођена према дијаспори.
Стога, закључно апелујем на Власт, да овај најављени Покрет којег ће по мом мишљењу подржати 80 одсто, од око 5 милона Срба у дијаспори, схвате озбиљно, пруже руке разумијевања, подршке и помоћи, зарад заједничких интереса за општу добробит државе Србије и свих њених грађана,
Драган Ђоговић
Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.
Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.О аутору:
Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, куманитарац и активиста.
Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.
-
Д. Станојевић – Дијаспора ће чекати још мало на сарадњу Владе у супротном, почињемо самоорганизовано да штитимо народ
http://www.kmnovine.com/2015/07/dragan-stanojevic.html
Ексклузивно: Д. Станојевић – Дијаспора ће чекати још мало на сарадњу Владе у супротном, почињемо самоорганизовано да штитимо народ (ВИДЕО)
среда, 01. јул 2015. | КМ Новине
Поводом декларације о заштити културе сећања на српске жртве, Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону Драган Станојевић је, у ексклузивној изјави за ‘КМ Новине’, акцентовао неопходност укључења српске Владе у сарадњу са тим политичким телом, образлажући истовремено и мотив саме декларације.
Усвајањем декларације, на Видовдан 2015., почиње борба за престанак деморализације српског народа / Фото: Стево Мрђен / КМ Новине Српска дијаспора ће чекати још неко време на побољшање сарадње са српском Владом, које до сада није било задовољавајуће, напротив Скупштина дијаспоре је била у блокади “али имајући у виду опасност која се надвила над српским народом, ми морамо још мало сачекати и бити стрпљиви али ћемо покренути иницијативу да се Влада још једном покаже према српској дијспори” каже Станојевић.
Дијаспора зна и може. Фото: Стево Мрђен Према његовим речима,Скупштина дијаспоре ће дати времена српској Влади али ако се у наредних неколико месеци не предузму конкрени кораци “ми ћемо бити принуђени да се самостално организујемо и да сами одређујемо принципе и приоритете свог рада. Надамо се да до тога неће доћи али ако дође,ми смо спремни“ изјавио је за ‘КМ Новине’председник ове Скупштине.
Говорећи о декларацији која је донета са циљем заштите културе сећања на српске жртве, Станојевић је рекао да је декларација спремна већ неко време али се чекао Видовдан,
Декларација (клик за увећање)
дан српске дијаспоре, када се представници највиших тела српског народа у расејању окупљају како би званично и усвојили такав документ.
Декларација ће бити предата и Влади Републике Србије а “ми тражимо да се уведе национални да сећања на српске жртве, да се у Београду сагради меморијални центар српских жртава, да се у различитим државама света отворе сталне изложбене поставке” које би говориле о српском страдању и уопште да се активно ради на унапређењу сећања ипоштовања свих српских жртава.
“Морамо да организујемо борбу против фалсификације историјских чињеница. Видимо шта се дешава око Сребренице, око злочинаца који су уништавали и убијали српски народ, а могу да направим и аналогију са Украјином о претварању злочинаца у жртве и да се од злочинаца праве свеци” каже Станојевић.
Прави циљ овога јесте да “ми у расејању помогнемо држави да истина изађе на видело и да зауставимо даљу деморализацију народа јер ово што се сада ради, катастрофално је за наше будуће нараштаје” указао је Драган Станојевић у изјави за ‘КМ Новине’.
Видео / Фото: Стево Мрђен
Припремиле: КМ Новине -
ДИЈАСПОРА (или другоразредни грађани)???
ДИЈАСПОРА (или другоразредни грађани)???
Ето већ је доста времена прошло од како су се нова власт и пратећи органи инсталирали али се проблеми дијаспоре се још увек не решавају. 13. септембра 2013. сам се обратио господину Драгану Станојевићу, председнику скупштине дијаспоре и Срба у региону, пошто сматрам да су скупштина и он као предсдник, најбоље обавештени у вези проблема дијаспоре.
11.10.2013. год.
Нажалост, изгледа да сам се преварио јер ми господин Станојевић, 23. Септембра 2013., одговара да су га из канцеларије за дијаспору питали дали ми је одговорио, на даље приложено писмо, и да треба да се обратим за одговор делегату за дијаспору Бенеликса? Такође су га обавестили да је одлука о делегатима донешена од стране предходне власти на предлог из Бенелукса а да о томе нема никакве евиденције ни записника. О измени или неком побољшању изборног закона РИК-а, није било никаквог одговора. Сматрам да је ситуација врло интересантна и да грађани Република Србије у дијаспори и у отађбини, трба да буду обавештени о раду своје скупштине а поготово о раду канцеларије која је извршни орган те скупштине. Пошто канцеларија и РИК-а ни после месц дана нису нашли за сходно, или сам недостојан, да ми одговоре па чак ни да потврде прјем писма, прилажем моје писмо послато господину Станојевићу.
Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону
Господине Председниче,
Већ дуже времена пратим ваш рад као председника српске дијаспоре међународне организације УСДЕА, за Украјину, Белорусију и Руску Федерацију и желим да вам честитам на постигнутим успесима на зближавању ових братских народа и Србије као и уопште на вашем раду.
Пошто су делегати изабрали, на трећем заседању Скупштине дијаспоре и Срба у региону, ново руководство, анимирано новом енергијом у ефикасном решавању проблема, овим вам се обраћам јер желим да разјасните ситуацију представљања србске дијаспоре у Белгији као и неке друге детаље везане за исту.
У Белгији живим већ 41 годину и никада нисам чуо да постоји неко демократско удружење, организација или слично.
Наиме, постојала су нека удружења и клубови али увек режирани од стране београдских власти на челу којих су постављни људи политички привржени истима. Те, назовимо организације, су више служиле властима ради политичке контроле исељеништва и промоције београдске власти у Белгији, него да би им се дало право гласа на испољавању својих проблема, како у белгији тако и у Србији (некада Југославији). Те исте организације никада нису радиле на промоцији државе у Белгији. Такође су неки оснивали којекаква кафанска удружења ал више ради утаје или мањег плачања пореза него ради заштите интереса грађана Србије (Југославије) у Белгији. Предпостављам да је исти случај са дијаспором у другим државама у свету?
Како видим, ни до данас се ситуација није много променила.
Колико знам, у Белгији још увек непостоји никаква демократска организација која би могла тако да се назове и која представља интересе Срба, али парадоксално; србска дијаспора из Бенелукса има представнике у вашиј Скупштини?
Хтео бих да ми објасните како је дошло до овакве ситуације? Ко је изабрао делегате Срба у Бенелуксу и како су ови делегати изабрани? Које организације Срба у Бенелуксу ти делегат представљају? Има ли неки записник о њиховом избору? Ко је одлучио да исти делегат треба да представља три државе Бенелукса узевши у обзир да ситуација у Холандији није иста као у Белгији и Луксембургу?
Други проблем су следећи парламентарни и председнички избори у Србији.
Мислим да би већ требало размишљти о следечим изборима јер на мајским изборима 2013. Је било огромних проблема за дијаспору! Осим што је изборна комисија штуро и прекасно објавила детаље о начину гласања у дијаспори било је и других проблема. Овде прилажем чланак који се тиче тих избора:
„ИБОРИ 2012 и ДИЈАСПОРА (или другоразредни грађани)???
Објављено 11 априла 2012.
РЕПУБЛИЧКА ИЗБОРНА КОМИСИЈА ЈЕ ПРОГЛАСИЛА!!!: да грађани који живе у иностранству НEМАЈУ ПРАВО ГЛАСА и НЕМОГУ ДА ИСПУНЕ СВОЈЕ ГРАЂАНСКО ПРАВО, уколико у земљи боравка нема пријављено најмање 100 бриача??? (“Бирачко место у дипломатско-конзуларном представништву Србије у земљи боравка биће отворено уколико се за гласање пријави најмање 100 бирача“).
http://www.rik.parlament.gov.rs/cirilica/saopstenja_frames.htm).
Од када и где то још постоји да број уписаних бирача одређује и даје право властима да СВАКИграђанин има право или НЕ, да се изјасни о свом бирачком избору, а чак сматрам да је то и грађанска дужност???
У неким државама гласање је обавезно, као на пример у Белгији, и шта би било кад би те државе успоставиле овакав критериум???
То се зове кршење грађанског права и конституције јер сваки грађанин, осим изузетака предвиђеним законом, има конститутивно право да гласа и да бира своје политичке представнике на свим нивоима!!!
То значи да грађани Србије у дијаспори који живе у државама где нема пуно или довољно уписаних гласача, губе конститутивно право избора својих политичких представника у матици.
Исто тако, уколико има 99 уписаних гласача и они губе то конститутивно право због недостатка једног уписаног? Стварно незнам која је ту логика али видим колика је ту небрига матице за расејање и исто тако колики је то безобразлук и срамота, јер нас не сматрају за пуноправне грађане него за другоразредне грађане или неку статистику или бројеве??? У сваком сличају, ово оспоравање неком иде у корист а сигурно је да ту нису чиста посла!!!
Како изгледа, матици је дијаспора потребна (пуноправни расељени грађани РС), само ради улагања (инвестирања) али када то исто расељеништво хоче да оствари своје грађанско и конститутивно право или само покуша да да неке конструктивне предлоге; оспорава се свим могучим средствима!“
Као члан изборне комисије на бирачком месту у Бриселу, и сам сам био сведок одбијања неколицини грађана да гласају јер нису били уписани у гласчкој листи; неки јер нису били упознати са процедуром пријаве а други су тврдили да су се прописно пријавили али их ипак није било на листи ?
Пошто техничке могучности постоје и да би се све то избегло, зашто се неби омогучило и грађанима Србије да гласају електронским путем (као у неким државама) или у крајњем случају, преко поште?
На крају, дали је могуче направити један именик за српске грађане из дијаспоре? Наравно, који би био састављен на добровољној бази и у складу са међународним стандардима о заштити личних података. Овакав именик би несумњиво помогао и Скупштини а и организацијама Срба из дијаспоре у свом раду.
Господине Председниче, желим вам пуно успеха у новој функцији и унапред захваљујем на вашем одговору.
Пуно срдачних поздрава!
Александар Кошарић
-
Дали је Скупштина дијаспоре и Срба у региону, захваљујући промени руководства, напокон почела да се бави оним због чега је и створена?
Напокон добре новости за дијаспору и Србе у региону!
ЕКСКЛУЗИВНО: Дали је Скупштина дијаспоре и Срба у региону, захваљујући промени руководства, напокон почела да се бави оним због чега је и створена?
Како можемо приметити последњих пар месеци се врло често у медијима почело говорити о дијаспори и Скупштини дијаспоре, видимо честе наступе и заступљеност у Српским медијима новоизабраног председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону г.Драгана Станојевића. Исто тако можемо видети и активности Скупштине, које до сада нису биле примећене. Дали је Скупштина дијаспоре и Срба у региону, захваљујући промени руководства, напокон почела да се бави оним због чега је и створена?
07.09.2013. год.
На трећем заседању Скупштине дијаспоре и Срба у региону изабрано је ново руководство, које се већ ухватило у коштац са проблемима. Гласањем, 35 делегата изабрало је за председника овог парламента, Драгана Станојевића, делегата из Руске Федерације, Украјине и Републике Белорусије, за потпредседнике су изабрани делегати Звонимир Јовановић из Швајцарске и јереј Саша Стојановић из Аустралије. По први пут од када је је формирана, Скупштина је почела не само пасивно већ и активно да ради на заштити србских интереса у региону и дијаспори. На самом почетку, поред избора председништва усвојен је и прерађен пословник о раду Скупштине, због ограничених оквира дотадашњег. Све одлуке су донешене задовољавајуће за све делегате, можда је овај успех био такав, захваљујући доброј органозованости делегата, научени искуством из претходног периода.
Драган Станојевић
Под ауторитетним утицајем „Србског Атамана “, председника дијаспоре ЕвроАзије, енергичног и поливалентног Председника Скупштине, Драгана Станојевића, делегати су се усресдсредили на решења а не на међусобне препирке, полемике и прозивке. Судећи по њиховим активнопстима, постали су „пунолетни“ а значи и самостални, можда им је баш то недостајало.
Како изгледа, Председник и ново руководство су унели нову енергију, самосталност Скупштине и нова правила рада која ће, надајмо се, допринети бољој сарадњи са матицом у обостраном интересу.
Можда ће за успех, остатка мандата ове Скупштине, који је свега годину дана, бити пресудно дугогодишње искуство Господина Станојевића у лобирању за српске интересе у домену политике и економије као и профеионалном организовању и представљању интереса народа и дијаспоре.
Можемо претпоставити да ће његов ауторитет који има у политичким круговима Србије,позитивно утицати на решавање проблема дијаспоре, јер у претходном периоду нисмо могли видети ништа слично.
Надајмо се да је време неопотизма, странчарења и привилеговање личних интереса, из периода Вука Драшковића и Срђана Срећковића, претходног руководства Скупштине, дефинитивно завршено и да ће нова снага и енергија, добра воља,истинско родољубље делегата…, мотивисати овога пута Скупштину?
Иако су у канцеларији остали поједини „не смењиви“ кадрови из старог режима а појавили су се и нови,који би да Скупштину претворе у сопствену прћију, ваљда ће ова Скупштина на челу са новим руководством, успети да се осамостали и заштити од негативних утицаја „појединих“ службеника канцеларије.
Такође је врло битно да овај састав Скупштине направи озбиљну припрему и постави јак фундамент за будуће делегате и рад Скупштине.
Поводом нежељних и застрашујучих испада хрватских екстремиста по Хрватској, делегати Скупштине на иницијативу господина Станојевића, су одлучили да се обрате званичницима ЕУ и председнику Томиславу Николићу:
Република Србија
СКУПШТИНА ДИЈАСПОРЕ И СРБА У РЕГИОНУ
Скупштина дијаспоре и Срба у региону као највеће званично представничко тело србског расејања изражава дубоку забринутост због непоштовања мањинских права многобројне српске заједнице у Вуковару, али и широм Републике Хрватске.
Скупштина дијаспоре и Срба у региону апелује на државне органе Републике Хрватске као ина међународне институције Европске Уније да осигура примену Уставног закона о правима националних мањина, а самим тим и примену међународних конвенција и декларација у складу са којима је овај закон донет.
Република Хрватска се обавезала да ће гарантовати и бранитидекларисане европске врености: право на различитост, толеранцију, право на језик и сва остала права прихваћена међународним стандардима, као и сам процес помирења у региону западног Балкана.
Европска унија је од настанка декларисана као гарант мира и стабилности за своје грађане. Као таква, она је гарант права на слободно кретање, слободу изражавања, верске припадности, права на различитост те подједнако уважава права мањина и имиграната. Република Хрватска постала је 28. Чланица Европске Уније и стога очекујемо да она примењује све стандарде који постоје у споменутој заједници, а нарочито да поштује права својих мањина.
Протести екстремних група и насилно уклањање двојезичних табли у Вуковару, у којем Срби по последњем попису чине 34,8% становништва, као и недавни напади и пароле у Сплиту и Дубровнику, показују висок степен нетолерантности према Србима, који се граничи са расизмом и додатно оптерећују напоре српске заједнице из Хрватске у процесу који треба да води ка мирном суживоту и помирењу у региону.
Скупштина дијаспоре и Срба у региону такође апелује на органе Републике Србије да заштити Србе у Хрватској и у том смислу поздрављамо јуче уздато саопштење Чинистарства спољних послова Србије, као и залагање Владине Канцеларије за дијаспору и Србе у региону око овог питања.
Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону
Драган Станојевић (подписано Станојевић)
Енглеска верзија документа
ПОСЛАТО:
Mr Herman Van Rompuy , President of the European Council
Baroness Catherine Ashton , High Representative of the Union for Foreign Affairs and Security Policy
Mr Ivo Josipovic, President of the Republic of Croatia
Mr Tomislav Nikolic , President of the Republic of Serbia
Members of the European Parliament
Скупштина дијаспоре и Срба у региону је у последњој години свог мандата, напокон кренула са активностима, поздравимо делегате и руководство на челу са господином Станојевићем, пожелимо им успешан остатак мандата, и истинску борбу за интересе народа и дијаспоре!
Само на оваквим примерима рада, Скупштина може да поврати углед а имаће сигурно и подршку свих заинтересованих људи добре воље!
Остаје нам да се надамо да ће ова и сличне иницијативе Скупштине, дати одређени резултат и да ће оваквим активностима Скупштина и делегати заслужити свеопште поштовање.
Кошарић (Саша) Александар
-
Lažna briga premijera o rasejanju
Nedavni beogradski susret premijera Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima srpskog rasejanja oštro je kritikovao Dragan Stanojević, predsednik poslednjeg saziva Skupštine dijaspore i Srba u regionu. On je u dopisu “Vestima” naveo da je prinuđen da reaguje “zbog aktivnosti koje sprovode predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Vučić sa navodim predstavnicima dijaspore, a sve u cilju predizborne kampanje”.
Zaprepašćen: Dragan Stanojević– Državni vrh Srbije organizuje sastanke sa ljudima koji zvanično ne predstavljaju dijasporu i pri tom niko od nas iz Skupštine dijaspore, koja je utemeljena na Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, nema saznanja o tome niti je iko konsultuje. U poslednje tri godine iz dijasporske skupštine slali smo nekoliko puta predloge za rešavanje problema koji se tiču zakona o dijaspori i drugih pitanja, ali nismo dobili nikakav odgovor, a predsednik i premijer umesto toga pred izbore “vode brigu” o dijaspori na pogrešan način – tvrdi Stanojević.
On se pita “kako je moguće da državni vrh zaobilazi i ignoriše na sve načine zvaničnu instituciju dijaspore”.
Brojni nerešeni problemi
– Za Srbe u rasejanju nije moguće glasanje na izborima elektronskim putem, kao u mnogim civilizovanim zemljama, ne možemo da rešimo pitanje nostrifikacije diploma, pitanje državljanstva… Interes dijaspore nije predstavljen ni u parlamentu Srbije, ni u vladi, što je, takođe pokazatelj odnosa države prema svom rasejanju – kaže Dragan Stanojević.
– Zaprepašćuje da predsednik Nikolić i tehnički premijer Vučić govore o stvaranju alternativnih struktura dijaspore, a Skupština dijaspore, koja Srbiju nije koštala ni dinara, zablokirana je upravo od strane države, te je onemogućeno svako delovanje i unapređenje odnosa sa čak pet i po miliona Srba u svetu – kategoričan je Dragan Stanojević.
Zahtevi koji su svojevremeno izglasani u Skupštini dijaspore, napominje on, “zahtevi su celog rasejanja i Skupština dijaspore je institucija koja to treba da prenese vladi i premijeru”.
– Čudno je da Vučić izjavljuje da je “saradnja matične zemlje i dijaspore značajna i u obostranom interesu”, a sa dijasporskim parlamentom nije imao nijedan sastanak. Čudno je i to što Nikolić kaže da je “Srbija čvrsto posvećena unapređenju položaja Srba u regionu”, a da nikad nije odgovorio na naše molbe da se reše problemi koji muče pet i po miliona Srba u svetu, uključujući i sunarodnike u okruženju Srbije. Iz poteza državnog vrha Srbije, može se zaključiti sve, samo ne da se vodi briga o dijaspori, koja inače pošalje u otadžbinu oko šest milijardi dolara godišnje – navodi Stanojević.
https://vesti-online.com/Vesti/Srbija/566746/Lazna-briga-premijera-o-rasejanju
